Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Tržište kapitala". Rad ima 32 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 

TRŽIŠTE KAPITALA

1. Uvod

Teorija kapitala je sastavni deo teorije imovine i ona predstavlja centralno pitanje i srž političke ekonomije u okviru koje se detaljno i izučava.

Reč kapital potiče od latinske reči caput, što znači glava, odnosno od prideva capitalis-glavni. Kapital kao reč se prvi put pojavljuje u srednjem veku sa širenjem trgovačkog bogatstva i pojavom kredita. Ono što se obično tada, pa i danas podrazumevalo pod kapitalom jeste ukupnost dobara koja donose kamate.

Kao trgovina kapitala smatra se trgovina likvidnim novcem raspoloživim u roku dužem od jedne godine. Drugim rečima, tržište kapitala predstavlja institucionalno organizovani prostor sa svim potrebnim elementima neophodnim za njegovo funkcionisanje u tačno određenom vremenu, kao i pravila i uzanse ponašanja učesnika.

Osnovan funkcija tržista kapitala je upravo ta da vrši stalno okupljanje imaoca i tražioca kapital na određenom mestu i u određeno vreme.

2. PONUDA KAPITALA

Ponudu kapitala predstavljaju sva raspoloživa movcana sredstva u dužem roku od godne dana. Pri tom, ovde mislimo na svu sumu kapitala koji potiče iz nekoliko izvora, kao što su:

svi vidovi štednje, kao odložena potrošnja

svioblici transformacije mobilisanog novca u kapital banaka i

zajmovi u inostanstvu

Smatra se da je najvažniji primarni izvor kapitala – onaj koji potiče iz štednje, kao odložene potrošnje društva.

Štednja, kao odložena potrošnja društva, se formira u sektoru stanovišta i u okviru privrednog i društvenog sektora zemlje.Kolika će biti ta dužina odlaganja trošenja zavisi od niza objektivnih i subjektivnih faktora, od kojih su najznačajniji sledeći:

Stopa ostatka ličnog dohotkai akumulacije

Stopa očekivanog prihoda u budućnosti

Stepen razvijenosti instrumenata za stimulisanje štednje

Obim štednje zavisnosti je od mnogih okolnosti. Ovde navodimo najvažnije:

primanja stanovništva i njihova motivisanost da štede

visina i raspodela neto dobitka, kao novostvorene vrednosti i

funkcionisanje sekundarnog tržišta HoV.

Drugi značajan izvor kapitala je Transformacija mobilisanog novca u kapital banaka.

Ovaj izvor je isključivo rezultat ’’prerađivačke funkcije’’, bankarskog finansijskog sektora, koji je u mogućnosti da ogromne iznose štednje,koja se nalazi na štednim računima banaka u tzv. likvidnoj formi, delimično koristikao kapital, a da se pri tome banka ne izloži riziku nelikvidnosti.

Drugim rečima, transformacija mobilisanog novca u kapital banaka je uslov stalnog jačanja tržišta kapitala, jer banke jačaju svoju pasivu mobilišući novac u dpozite.

Ti depoziti po ročnosti su različiti: po viđenju, preko onih do nekoliko nedelja, meseca i godina. Samo oni depoziti raspoloživi preko godinu dana su sa karakterom kapitala. Banka može preraditi novac u kapital. To redovno čini plasirajući sve drpozite ročnoti do godinu dana njihovom tansformacijom u kapital. Da bi u tome uspela bnka nastoji da ima više:

deponenata,

oročenih depozita i

međusobno poslovno povezanih deponenat po viđenju.

...

 

--------------------OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU.---------------------

    www.maturskiradovi.net

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL:

maturskiradovi.net@gmail.com